Kafa dolazi iz udaljenih predela, a od svojih prapočetaka u Etiopiji kafa je proputovala ceo svet i pripremala se na različite načine.

Poslednjih godina, jednu deceniju unazad , skandinavske zemlje su postale omiljena destinacija za putnike u potrazi za kulinarskim iskustvima , uključujući i one u potrazi za dobrom kafom.

U zemljama Skandinavije, koje su u svetu poznate po najvećoj potrošnji kafe po glavi stanovnika, ipak se trude da budu, pre svega, posvećeni kvalitetu napitka od kafe. Transparentnost u trgovini, proizvođača i cena, direktna veza sa plantažerima je jedan od načina da najkvalitetnija zrna budu dostupna svim pržionicama koje opet koriste sva napredna znanja i najnovije tehnologije, razvijaju softvere za praćenje ciklusa prženja, ulažu u razvoj novih sistema, a sve u cilju da se još nešto novo otkrije u procesu potrage za punim potencijalom zrna kafe.

Ovakav pristup počinje od samih farmera i plantažera, od njihove edukacije i ulaganja u nove tehnologije na samim plantažama. Posledica toga, veruju, je i razvoj jedinstvenog, kvalitetnog ukusa koji se lakše postiže ukoliko se počne od samog izvora, a to su plantaže.

Osim što se podiže svest i znanje o kafi, na taj način se utiče i na samu trgovinu koja je mnogo jasnija i direktnija, pa farmeri mogu da imaju veći benefit od proizvodnje i trgovine kafom. Naročito, kada se i sami trude da napreduju i proizvode kvalitetnija zrna kafe, koja se naravno i skuplje prodaju na tržištu.

Ono što nezavisni pržioničari rade u Skandinaviji briše sve stereotipe “stare škole”, a sve više ljudi širom sveta pridružuje se novoj školi čiji je imperativ razvoj, istraživanje i kreativnost.

Stara škola propoveda kako treba uzeti neku lošu, jeftinu kafu slabe kiselosti i staviti je u blend kao bazu, pa onda bazi dodati aromatične kafe. Nova škola kaže da treba uzeti sve kafe visokog kvaliteta i pomešati ih da bi se stvorilo nešto interesantno i ukusno.

Stara škola potcenjuje kiselost kao karakteristiku kafe, a u Skandinaviji je obrnuto, ona se veoma ceni. Nova generacija kafopija voli da oseti maline, kupine, jagode, šećere, kruške, jabuke itd ….i mnoge druge jedinstvene ukuse, a te ukuse oni traže i nalaze u kafi, što se postiže svetlim prženjem i pažljivim odabirom plantaža i proizvođača kafe. Takvim načinom prženja, veruju, se zadržava potpuni potencijal koje zrno kafe u sebi nosi, što doprinosi čistom i slatkastom ukusu kafe.

• < Prethodna